У раду се бавимо лингвостилистичким проучавањем конектора у књижевно-теолошком дјелу Св. Јустина Ћелијског, са аспекта формалних и смисаоних односа у надреченичном јединству. Анализом су обухваћени формални показатељи повезаности реченица у тексту: лексички (репризни, деиктички, амплификативни, експликативни, конфронтативни, итд.) и стилистички конектори, а потом и стилске фигуре (ентимем и епифонем), које представљају сигнале смисаоних односа у дискурсу. Студија Св. Јустина извандредан је и врло драгоцјен примјер текста, који богонадахнутим а аргументованим језиком и емфатичким језичко-стилским средствима, везује и уједињује елементе научног и књижевноумјетничког функционалног стила, те представља одличну потку за оваква лингвостилистичка истраживања.