Данни

Заглавие Развој српског књижевног језика од Светог Ћирила до Захарија Орфелина
Редакция

Публикувано от  Андрей Бояджиев

Авторско право

The Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).

Резюме

Утемељивачи словенске писвености Свети Ћирило и Методије увели су народни језик у богослужење и књижевност. Прво словенско писмо, глагољица, настало је комбиновањем грчког, јеврејског и самарићанског писма, преобликовањем мајускуле у минускулу, и измишљањем појединихграфема типичних за словенски језик. Друго писмо, ћирилица настала је на основу грчког унцијала у Симеоновој Бугарској у 9. веку. Кроз векове је мења свој облик да би у 18. веку настао мајускулни курзив. Полуустав, друго по реду рукописно писмо, временом ће прећи у брзопис. Брзопис убрзо замењује грађанска ћирилица која постаје обавезно писмо којем су у школи подучавали руски учитељи. Најпознатији српски калиграф тог времена, Захарија Орфелин, 1759. саставља први, а 1777.г. други приручник за подучавање рукописном писању. Пошто аустијске власти искоришћавају српске војнике, Срби су, да би се заштитили од језуита и протестаната, спас потражили у Русији. Убрзо се јавља руска редакција стрословенског језика као званичан књижевни језик, а на српску барокну књижевност утичу дела руског и украјинског барока.