На примеру Хиландарског медицинског кодекса, најпотпунијег српског средњовековног медицинског зборника (препис XVIвек), биће анализирана појава стереотипа у медицинским списима различите садржине (фармаколошким, терапијским, дијагностичким). Они се одликују стереотипним начином излагања материје, што је карактеристика научног стила и преузето је из страних медицинских приручника (нпр. о својствима лековитих супстанци, о местима где се могу наћи и року њиховог трајања; о начину испољавања и могућем току болести; о припреми и примени лекова, о времену и количини давања и сл.). Самим тим, користи се одређена лексика (одговарајућа медицинска терминологија), исти синтаксички склопови (саставне, временске и погодбене реченице) и ограничен број морфолошких категорија (глаголи у презенту и императиву).