У раду се разматрају значењско, вредносно и драматуршко функционисање родних стереотипа садржаних у трима раним црнохуморним комедијама Душана Ковачевића: (1973), (1973) и (1983). Посебна пажња посвећена је стереотипима који се односе на жену, њену улогу и место у традиционалном породичном моделу патријархалног типа. Напоредо са сачињавањем инвентара родних стереотипа присутних у обрађеним Ковачевићевим комадима, анализирају се начини њиховог деконструисања засновани на коришћењу апсурда, гротеске и хумора. Будући да се стереотипи показују као својеврсни филтер перцепције и разумевања друштва и света, као нарочито значајни испоставили су се животни исходи појединих ликова које обликују (некад делимично, а некад готово у целости) управо родни стереотипи. Стога су ови стереотипи посматрани изнутра (идеологија ликова, хоризонт очекивања), споља (ауторски интендирана перспектива) и драматуршки (кроз удео у кретању радње).