Сиринићка жупа је мала, планинским венцима окружена област на јужним ободима Косова и Метохије, већински насељена српским становништвом. Култура Срба у овој области до дана данашњег обилује обичајно-обредним праксама које локално становништво види као део свог традиционалног наслеђа и важан чинилац у очувању свог идентитета. У најзначајније међу овим праксама убраја се Прочка, светковина која се одвија на Беле покладе, у недељу пред почетак ускршњег поста, чији главни део заузима ритуал који симболизује женидбу Краљевића Марка, једне од најомиљенијих личности из српске историје и усмене народне епике. Наведени ритуал изводи се тако што се „младенци“ – Краљевић Марко и снаша – у пратњи „сватова“, односно маскиране поворке Вучара, крећу улицама насеља оглашавајући се буком, песмом, игром и шалом. У раду ћу настојати да представим главне елементе Прочке, са нагласком на улоге главних актера овог догађаја, тј. на начин њиховог приказивања спрам преовлађујућих симболичких норми на пољу мушко-женских родних односа. Резултати рада биће презентовани на основу теренског истраживања у Штрпцу, средишту Сиринићке жупе, спроведеног методом непосредног посматрања проучаваних појава и вођења интервјуа са њиховим учесницима.