Данни

Заглавие Патријархално-стереотипно конструисање женских ликова у прози српског реализма
Редакция

Публикувано от  Андрей Бояджиев

Авторско право

The Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).

Резюме

Предмет истраживања овог рада јесу родни стереотипи у прози српских реалиста који се при тумачењу великог броја женских ликова откривају. Разматрање стереотипа је веома важно за разумевање утицаја који категорија рода има на обликовање наше свакодневице. Истраживањем се указује на снажно деловање патријархалне идеологије која посредством стереотипа о идеалној мушкости и женскости, о породичним улогама успоставља и одржава постојаност родне неједнакости и претпостављне вредности патријархалне породице. Корпус овог истраживања чине приповетке Милована Глишића, Лазе Лазаревића, Симе Матавуља, Боре Станковића и Јанка Веселиновића.

Применом феминистичке књижевне критике, која се бави откривањем родно стереотипних представа о женама у делима која су писали мушкарци и усредсређује се на однос пола и моћи, истражујемо каква је заступљеност женских ликова, начин на који су приказани, какав је однос између женских и мушких ликова и њихов однос према унапред задатим родним улогама. Осим ставова феминистичке књижевне критике (Симон де Бовоар, Мери Вулстонкрафт, Адријен Рич, Џудит Фетерли, Елен Шоволтер, Џудит Батлер, Жил Делез), у раду се ослањамо и на резултате истраживања родних стереотипа у српској култури и књижевности (Жарко Требјешанин, Гордана Ђерић, Светлана Томић, Владислава Гордић Петковић), на ставове социолошке и психоаналитичке књижевне критике, као и истраживања српске породице и друштва 19. века.

У уводном делу рада даје се осврт на генезу појма родних стереотипа, на њихову укорењеност у српској култури као и репродукцију путем књижевности. У средишњем делу рада тумачењем појединих женских ликова доказује се присуство родних стереотипа у српској реалистичкој прози и њихов утицај, како на обликовање ставова, тако и на репродуковање патријархалне родне идеологије. Доказује се да се као позитивни женски ликови обликују они који прихватају подређену позицију, посебно када је у питању лик мајке као бестелесног, несебичног и безгрешног бића. У завршном делу рада истиче се важност истраживања родних стереотипа али и указује на примере одступања од родних стереотипа у овој прози.