У трима романима Владимира Тасића: Опроштајни дар: кончерто (2001), Киша и хартија (2004), Стаклени зид (2008), заступљена је тема емиграције која готово по правилу подразумева укрштање различитих перспектива, светова, култура, стереотипних представа и слика. Помоћу метода наратологије и имагологије у раду истражујемо начин на који стереотипне представе и слике Другог утичу на конструкцију динамичног наративног идентитета протагониста Тасићевих романа.