Григорије Божовић спада у ред српских писаца између два светска рата у чијем делу су заступљени јунаци различитих националности, поред Срба, највише је Турака, Арнаута (Албанаца), Муслимана итд. Неминовно је да се у таквим књижевним текстовима појављују стереотипи о етницима, односно други се доживљавају на начин који је уобичајен у једној средини, најчешће праћен предрасудама. Српска књижевност се на такав начин односи и према Арнаутима. Код Григорија Божовића, међутим, та слика није нимало једноставна. Напротив, писац се често уздиже изнад стереотипа афирмативно представљајући представнике албанског народа. Он, на једној страни, афирмише њихов језик, обичаје, морал, док, на другој страни, слика и њихове недостатке, које можемо означити као стереотипе. Анализирани корпус ексцерпиран из путописа овог писца показаће о којој врсти стереотипа се ради и колики је утицај културе на језик у стварању слике о поменутим етницима са аспекта когнитивне лингвистике.