Због чега име ''турецкие серби''? (умјесто просто Срби) – то објашњава И. С. Јастребов у предговору књиге (стр. VIII): ''Называть себя сербом, значило бы выдавать себя бунтовщикомъ противъ общественнаго порядка, соумышленникомъ съ сербами Шумад¤и или Черногорїи, исконными врагами Турцїи''. Његова књига ''Обичаи и пѣсни турецкихъ сербовъ'' јесте прије свега монографија етнографског типа у којој се налазе текстови 500 пјесама које илуструју разне обичаје православног становништва највећег дијела Косова и Метохије и оближњих области западне Македоније. Међу њима је и знатан број оних које описују свадбу, при чему се аутор, како сам каже, старао да пјесме, вуковским правописом, што тачније забиљежи са чувањем изворног изговора. Аутентичност дијалекатских записа свадбених пјесама, прикупљених на терену у осмој и деветој деценији 19. вијека, утврђујемо поређењем са савременом дијалекатском ситуацијом. Да ли је текст пјесме у свему подударан са народним говором краја у којем је настала, или су у њих продрле и неаутохтоне језичке црте – важно је питање нашег рада.