У роману „Пирика“ Петра Андреевског мрежа родних стереотипа се учитава кроз психолошке категорије фемининости и маскулиности, као и кроз међуродне односе и социјалну поделу рада. Родносензитивни приступ наративном писму треба да покаже јасну издиференцираност улога мушкарца и жене које су грађене према „идеалним“ родним митовима патријархалног комплекса. Полазећи од теоријских претпоставки родних студија, рад ће настојати да укаже на постојање бројних родних стереотипа, да их издвоји, опише и анализира. Истраживање родне стереотипије пре свега треба да укаже на процесе стварања и разарања патријархалног система: победа женског принципа пркоси андроцентричној перспективи патријархалног логоса и тиме ствара могућност за другачију интерпретацију интерактивног односа међу родовима у роману.