У традиционалној свадби, као ритуалу прелаза, главни субјекат је млада која се помера – од неудате прелази у статус удате – напушта род и из једне заједнице прелази у другу . Такође, младожења из статуса неожењеног прелази у ожењене. Пут који прелази главни иницијант, млада, је пут: сепарације, лиминалности и фаза агрегације; а у контексту култних радњи (пошто млада мења и култ предака): отпуштање младе из дотадашњег култа и давање младожењи, затим спровођење у нови дом и увођење у нови култ. Аналогно томе, на свадбену обредност може се гледати и као на обредно-обичајну праксу која се састоји из предсвадбених, свадбених и постсвадбених ритуала. Циљ рада је да се покаже како је традиционална свадба у свакој фази пропраћена сватовским песмама, а у оквиру њих присутни су благослови, односно, песме благослови које заправо својим континуитетом спроводе везивање супружника у брачну заједницу. Учесталост благослова у свадби указује на њихову важност и потврђује њихову неопходност, како би се, у таквој животној прекретници, опасности успешно пребродиле. Благослов је представљао магијску формулу за призивање среће.