Предмет нашег рада је лексичко-семантичка и лингвокултуролошка анализа зоонима у српском језику (на грађи речника српскога језика) и утврђивање основних стереотипа српског народа о животињама чијим називима експресивно именује људе позитивних или негативних карактеристика. Желимо да утврдимо како се на плану лексичког система путем зоонима и зоосемије реализују одређене културне и националне предрасуде. Циљ рада јесте да дођемо до стереотипних оцена и ставова који одражавају односе српске лингвокултуролошке заједнице према одређеним представницима животињских врста, чији се називи јављају као културолошки концепти наивне слике стварности. Суживот човека и животиње плодно је тле за развој културолошких стереотипа с обзиром на то да човек формира ставове о одређеним појмовима не на основу објективне стварности, већ на основу сопственог искуства са њима (нпр. гуске и кокошке су глупе, свиње неморалне, пси покварени и сл.). Такође, осим непосредног искуства са животињама, на формирање ових стереотипа утичу и убеђена и ставови језичке заједнице као део антропоцентричног погледа на свет, културе, фолклора и религије, као и знања из других дискурса и посредних извора (као што су књижевност и филм), али и наслеђене представе из других традиција и поднебља.