Предмет нашег истраживања у овом раду биће проучавање стереотипних поздравних формула у документима Портине канцеларије, која представљају обиман и за историју српског језика, и уопште српске писмености веома значајан корпус, који научној јавности до данас није представљен на одговарајући начин. Уводни део документа чини устаљена форма интитулације адресанта и адресата, чиме се испуњавају критеријуми епистоларне форме. Будући да је адресант у документима Портине канцеларије надређен друштвеним положајем, епистоларна форма тако добија статус јавне и општеприхваћене језичке комуникације. Како се административно-правна комуникација заснивала на усклађености језичко-стилских средстава према дефинисаној реторичкој схеми, па у средњовековним повељама можемо пратити језичку структурираност њихових делова, која се прилагођава захтевима високог и ниског стила (уп. Pavlović 2000), и у писмима турских султана Мурата II, Мехмеда II, Бајазита II, Селима I и Сулејмана I кроз праћење окамењених уводних формула може се успоставити модел језичког обликовања документа.