Анализом регистра кључних речи у српским народним пословицама једноставно се долази до најфреквентнијих лексема које су у њима употребљене. Те лексеме именују фундаменталне појмове у животу српског човека XVIII и XIX века. Концептуалном анализом пословица у којима се јављају долазимо до стереотипа или концепта на којима се темељи њихово поимање. Резултате те анализе конфронтирамо савременим схватањима ових појмова. До њих долазимо применом технике семантичког диференцијала Ч. Озгуда, којом меримо њихов афективни интензитет, као и анализом асоцијација говорника српског језика на најзаступљеније лексеме у народним пословицама. Задатак рада јесте да испита могућност потенцијалних промена српских језичких стереотипа у двовековном распону.