Антропоцентрични приступ проучавању језика – човек у језику и језик у човеку − покренуо је и развој когнитивне лингвистике, као и лингвокултурологије. Управо идеја о антропоцентричности језика резултирала је издвајањем лингвокултурологије као засебне дисциплине која језик проучава као феномен културе. Појединац одувек језиком тумачи природу и уобличава свет око себе, при чему између језика и културе постоји непрестана интеракција. Културни елементи јесу део колективног знања и резултат колективног језичког осећања.

Стереотип у процесу истраживања когнитивне лингвистике представља туђе искуство чијим преузимањем говорник српског језика стиче фрагмент колективне традиционалне језичке слике света. Стабилност стереотипа види се у интерперсоналном потврђивањ, а верификује се на нивоу заједнице. Појединац усвајањем језика подлеже стереотипизацији мишљења сазревајући у друштвеним околностима. Рад би се заснивао на анализи стереотипа у српском језику са аспекта лингвокултурологије, а донео би интегративне резултате.